Autobiografija
U običnom sam sebe uhvatio, pa nikad nisam to sakrivao. Bar sam pošteno kiriju platio na ovom svetu što sam živeo. Možda sam nekome jad iscelio i nekom u zenice sjaj namamio. I u komšiluk […]
U običnom sam sebe uhvatio, pa nikad nisam to sakrivao. Bar sam pošteno kiriju platio na ovom svetu što sam živeo. Možda sam nekome jad iscelio i nekom u zenice sjaj namamio. I u komšiluk […]
U sredu smo se prvi put sreli, a do tada se nismo znali. U petak smo se zavoleli. U ponedeljak posvađali. Opet je sreda. Sad svima kažem dok lutam po korzu sam: ne, nije ona […]
Opraštamo se, opraštamo se i strašno dugim nogama odlazimo u svet. Ti u svoju mladost onuda iza fabrika, iza pristaništa i mosta, niz raskršća koja se razilaze kao posvađani ljudi. Ja u svoju mladost onuda […]
Reka bi mogla da bude okean, ako se zgrči toliko ima u sebi ogromne, večite vode. Al ako ikada zapne i umori se dok trči umreće bez daljine, umreće bez slobode. Umreće u njoj vetar. […]
Mi smo se suviše sretali na raskršćima neznanim Mada smo različitim putevima koračali Tinjalo nebo večernje u šiprazima zvezdanim I uvek oblaci ždralova sa prolećem se vraćali. Mi smo se suviše sretali a reči rekli […]
Ništa ti ne razumeš, moj najrođeniji blesane, uobraženi prinče što te je život razmazio. Da znaš kolike sam noći uznemirene i besane drhtao kraj tvog uzglavlja, pokrivao te i pazio. Ti si za mene još […]
Ja mislim da smo svi redom iz lepe ljubavi rođeni, ogromne, čudne i drhtave kao jasike zelene. Posle su došle kolevke, cucle i zubi, i ostalo. I noći kad smo kmečali. I pelene. Pelene. Pelene. […]
Nikad nemoj da se vraćaš kad već jednom u svet kreneš Nemoj da mi nešto petljaš Nemoj da mi hoćeš-nećeš. I ja bežim bez povratka. Nikad neću unatrag. Šta ti znači staro sunce, stare staze, […]
Ovo je zaista najljubavnija pesma, a ni reči o ljubavi. Svim pajacima i lutkama otkinute su glave i oni tako leže u ćošku bespomoćni i bačeni. Neko u ovoj sobi više neće da bude dete. […]
Ništa neću da joj kažem jer neću. Ona je jedna neozbiljna najobičnija balavica. Mi stariji, mi iz osmog razreda, stavimo ruke u džepove i zviždućemo kroz zube. Baš nas briga za te devojčice. Ništa neću […]
Mama mi kaže: luckasto moje, šta se to zbiva u tvojoj glavi? U njoj dečaci, kažem, postoje, dečaci smeđi, crni i plavi. Mama mi kaže: luckasto moje, zar mogu tamo svi da se slože? Ja […]
Čuperak kose obično nose neko na oku, neko do nosa, al’ ima jedan čuperak plavi zamisli gde? U mojoj glavi. Kako u glavi da bude kosa? Lepo. U glavi. To nije moj čuperak plavi već […]
Svašta umem. Stvarno umem. Samo – sebe ne razumem. Ja, čuvao, ljudi ovce tamo negde na kraj sveta, mojoj deci kajmak smeta, luk im smeta… Sve im smeta. Ja do škole pešačio i po kiši […]
Ako ti jave: umro sam, a bio sam ti drag, onda će u tebi odjednom nešto posiveti. Na trepavici magla. Na usni pepeljast trag. Da li si uopšte ponekad mislio šta znači živeti? Ako ti […]
Ovo je pesma za tvoja usta od visanja i pogled crn. Zavoli me, kad jesen duva u pijane mehove. Ja umem u svakom novembru da napravim jun. I nemam obicne srece. I nemam obicne grehove. […]
Znam, mora biti da je tako: nikad se nismo sreli nas dvoje, mada se tražimo podjednako zbog sreće njene i sreće moje. Pijana kiša šiba i mlati, vrbama vetar čupa kosu. Kuda ću? U koji […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP