Meni je u mojim tišinama dobro.
Tu sam na sigurnom i uzgajam cveće.
Sklapam oči i zamišljam mirno more.
Nijedna na svetu mora na mene neće.
Ti me pitaj: „Gde su tvoje more?”
Kada te zavist na kvarno golica i štipa.
Ne traži da mirišeš uvelo cveće,
Da diraš gde ne valja da se dira.
Jer daću ti možda i dalje ćemo
Oboje onda kroz život ići
Sumorni, teskobni i namučeni
I miru više nećemo prići.
Meni je u mojim tišinama lepo.
Nek ja znam oko čega ih gradim…
Igraš oko mraka i mnogih teskoba
Dok posmatraš gde mirno sedim i sadim.
Ostavite komentar