Šetnja misli

Violeta Penić

Odvedu me tako misli
u neke čudne nepoznate predele …
I ti si tamo,
ispruženih ruku željno iščekuješ
da me povedeš u šetnju kroz oblake.
Čekaš me dok svaku zvezdu
ne dotaknem prstima sjaja.
Sve mi je milo kad se spoje te
užarene misli i čežnje u meni…
I ne smem više da zadržavam vreme,
jer ako mu dosadim sve istim mislima,
odneće te daleko kroz lavirinte
oblaka,daleko negde bez povratka.

Violeta Penić

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*