Sećam se samo da je bila
nevina i tanka
i da joj je kosa bila
topla, ko crna svila
u nedrima golim.
I da je u nama pre uranka
zamirisao bagrem beo.
Slučajno se setih neveseo,
jer volim
da sklopim oči i ćutim.
Kad bagrem do godine zamiriše,
ko zna gde ću biti.
U tišini slutim
da joj se imena ne mogu setiti
nikad više.
Želim: da posle snova ne ostane trag moj na tvom telu. Da poneseš od mene samo tugu i svilu belu i miris blag… puteva zasutih lišćem svelim sa jablanova… Miloš Crnjanski
Zaboravio si bijesne i grozne gusare? I galije od Neretve, crne i krvave? I pesme i mačeve naše duge i tmure? I jedra i veselja, urličuća kroz bure? Zaboravio si njine teške, mračne glave? Haj, […]
Da li znaš još naše noći budne kad su u jorgovana rumene senke kad je tavan kao žudne nebu uperene oči? Da li si osetila da svud to boli ne samo kod nas: biti mlad. […]
Copyright © 2017 Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar