Nemoj za mnom žaliti kada
budem krenula utabanom stazom
svih grešnika,što tuda vekovima
prolaze.
Nemoj za mnom žaliti ni kada ti
miris tamjana dodirne dušu jer to
je samo duhovna opijenost i
izaziva suze kod bližnjih jer
njima možda nedostajaću.
Ti mi nemoj sveću paliti jer ja
svetlost vidim od tvog užarenog
pogleda pa ni tama nije tama,
tvoja svetlost odškrinula je vrata,
gde moram ući sama na ista vrata
kojim sam i rodjenjem prošla.
Ti, nesmeš plakati jer kamen
tvog života je isuviše težak za ova
istrošena ledja što će klonuti ispred
same granice neba.
Ne, ti ne smeš plakati kad budem
odlazila jer ja sam tvoju vatru
davno ugasila.
Tvoj žar moja lomača,tvoja suza,
moj greh i paklen bes.
Pusti,suze su samo moje od siline
smrt dozvaše u ovoj sobi prepunoj
samoće.
Ti ne smeš nikada da upoznaš tugu,
ne smeš da žališ mene grešnicu
tvog svitanja.
Ostavite komentar