Ja zamišljen duh koji se trudi,
Da i korake svoje usporava:
pazeć da ona mesta izbegava
Kud peskom stope ostavljaju ljudi.
No, ko drukčiju zaštitu da stvori:
Onu što svet je primetiti neće?
jer u pokretu ugašene sreće –
Spolja se čita što unutra gori.
I uveren sam: brda i šume
obale, reke… sve zna i razume
Moj život koji tajna je za druge.
Puteve divlje nije tražit lako
Al’ dođe Amor i počnemo tako:
On i ja o tom razgovore duge.
Misli se moje sada onoj dižu, koje ovde nema, a srce je ljubi, pa u trećem krugu, kojeg zlato rubi, ja je opet vidim još lepšu i bližu. Za ruku me uze i reče: – […]
Devojčica me grli i ljubi. Osećam kako joj se usne tope na mojim, i kako joj telo drhti od straha i čežnje. U tišini još nedovršene planinske kuće miriše rano proleće i njene male jabučaste […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar