Nije meni što te nema,
da se javiš, da mi pišeš.
Već me muči sumnja neka
da polako moj lik brišeš.
Nije meni što daleko
u poznatom gradu živiš.
Već me muči da’l još misliš
ili možda mene kriviš.
Nije meni što sam sama,
jer u srcu čuvam tebe.
Naučiš se s godinama
da ta sumnja ljubav grebe.
Kao mačka umiljata
pod kožu ti brzo uđe.
Kulu sruši od karata
što je moje, bude tuđe.
Nije meni strah u duši,
već daljina čini svoje.
Jer daljina ljubav sruši
kad nežnosti ne postoje.
Kada ruka ruku traži,
a postelju hladnu nađe.
Iskren budi i ne laži
gde bi sada bio rađe.
Nije meni što su oči
samo u snu jasne, sjajne.
Da’l me sanjaš svake noći,
da li čuvaš naše tajne.
Voliš li me, želim znati.
Nije sumnja meni važna.
Il’ da dođem, il’ se vrati.
Obećanja ne sej lažna.
Samo reci, ja ću doći,
već je korak na mom pragu.
Doleteću iste noći,
ako želiš svoju dragu.
Ostavite komentar