Misli se moje sada onoj dižu

Misli se moje sada onoj dižu,
koje ovde nema, a srce je ljubi,
pa u trećem krugu, kojeg zlato rubi,
ja je opet vidim još lepšu i bližu.

Za ruku me uze i reče: – U krugu
ovome još ćeš sa mnom skupa biti,
ne vara li nada, moro si se biti
zbog mene s jadom, snoseć mnogu tugu.

Umreh pre reda, ne razume glava
ljudska moja dobro, šta ti srce voli
ostalo je dole i sakriva trava. –

Čemu maknu ruku, zašuti u sjaju?
Uz te reči čiste, što leče sve boli,
umalo da i ja ne ostah u raju.

Frančesko Petrarka

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*