Nema je ovde, sve je više gubim
U časnom krugu kog zaborav rubi.
Oh, gipka sliko varke, varko živa,
kad kamen vida njeno lice biva.
Daj mi snage da neporočno ljubim,
dane započeo tužno. Tu se skriva
bol bez odjeka i reč bez odziva.
O, daj mi snage nad silama grubim.
Vrati mi sličnost da usnim, dok strava
tišti mi čelo i niče na stolu.
Ona je deo predela što spava.
Pomešana s vetrom dok ćuti u sjaju.
Iscrpem budućnost u svirepom bolu
što sanja krv leta i pakao u raju.
On poznaje sve puteve i vetrove, vetrove i njihove vrtove, vrtove u kojima rastu reči i puteve od reči do nade. Odnese ga put niz svet, odnese ga đavo među reči, da se udvara svojoj […]
Jedan maleni cvet jos ni progovorio nije a već je znao sve tajne Sunca i sve što zemlja krije. Jedan maleni cvet još nije ni prohodo a već je umeo sam da se hrani svetlošću, […]
O, koje li je vreme u kosmosu Sazdan od zvezda rujni ponor cveta Prevazilaziš se maglom preko sveta Nema uspavanke za srditu joj rosu Jača od sveta noć tajnih prepleta Očara prazninu zaspalog tela što […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Miljkovic je jednom svojom polovicom zivio na ovom a drugom polovicom na onom drugom svijetu.otuda je taj,maltene,djecak od 27 godina mogao pisati takvu velicanstvenu poeziju da je on postao prorok I ostace takav I proci ce dugo vremena da ga neko prevaziđe.