Među zvezdama
U po noći preveseljke, sa netrenke gerevenke, zagrejan se digoh doma. Na ulici nema sveta, samo što po snegu šeta jedna moma. Odelo je snežno, belo, na brežne joj palo grudi, sneg od jeda čisto […]
U po noći preveseljke, sa netrenke gerevenke, zagrejan se digoh doma. Na ulici nema sveta, samo što po snegu šeta jedna moma. Odelo je snežno, belo, na brežne joj palo grudi, sneg od jeda čisto […]
Volimo se, dušo, je li? e, pa šta nas jošte deli? je l’ se kakva crna sila il’ sudbina namerila da se baci među nas? Crna sila, te nagrnu na zenicu tvoju crnu i na […]
Kad zarede nove bede, kad se smrknu beli dani, kad potamne i poblede zraci nadom izasjani, nepogoda nevidovna kad mi slomi krila plovna, pa, dok snova ne uzletim, hoću malo zavetrine, tad se navek tebe […]
Ej, ropski svete! kuda ću pobeći s obraza tvoga, s obraza tvoga trpežljivoga? Da propadnem u zemlju od ljute sramote sa tvoje grehote? Il’ u nebo da skačem? U nebo? Ta tu je tek najropskije […]
Bogu zefira, bogu oluja gospodu sfera zvučnoga ma, bogu slavuja i bogu guja, gospodu tutnja gromovima: ti, kletvo zemne omane, ti, pesmo nebnih snova, odnes’ mu, sveti Jovane, i glase naših bola! Bogu celiva blažena […]
Na ponosnoj lađi Na lađi ljubavi Pošo sam tebe naći, Ostrovac ubavi. Zaluto sam daleko, ‘Di prestaje već svet, Od sveta sam i bego I stvaro ga opet. Metanišuć sam kleko Na divan otočac, U […]
Zastavo moja, zastavo trojna, Svijeno srce naroda bojna, Zar već u tvojim bojama spava Crvena krvca i krvca plava? O čemu snivaš kad se ne njijaš? Jel te rođeno koplje probolo, Te od beline rođene […]
Oprosti mi! Pritegnu me teret tuge, nad tobom sam mor`o da se nagnem, rukom da se taknem tvoje ruke; al` ti se svetiš, svete moj, pretrnu mi ruka u tvojoj, i da kaje svoje grehe […]
Srce moje samohrano, ko te dozva u moj dom? neumorna pletisanko, što pletivo pleteš tanko među javom i međ snom. Srce moje, srce ludo, šta ti misliš s pletivom? k’o pletilja ona stara, dan što […]
Snove snivam, snujem snove, snujem snove biserove, u snu zivim, u snu disem, al’ ne mogu sitne snove, ne mogu ih da napisem. Snove snivam, snove snujem, u slike bih da ih kujem, al’ su […]
Ej, pusto more! Ej, pusti vali! Ponosni beljci, srčani ždrali! Vi mi svu moju radost preneste, I opet zato umorni neste! Koji je od vas blaženi đoga Što j’ odn’o morem dragana moga? Il’ nije […]
Laza Kostić (Kovilj, 31. januar/12. februar 1841 — Beč, 26. novembar 1910) je bio srpski književnik, pesnik, novinar, dramski pisac i estetičar. Biografija Rođen je 1841. god. u Kovilju, u Bačkoj, u vojničkoj porodici. Osnovnu […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP