poezija desanke maksimovic
Devojačka molba
Dopusti, majko, kroz prozor svoj da se osmehnem na njega. On peva kako ga srećom poli osmeh moj; on peva da iz dna duše voli jedinu mene. Sa onolike daljine plave kako su mogle da […]
Pokošena livada
Livada kraj reke sanja. Zrikavci tužni zriču. Pomrlih trava duše još lebde vrh otkosa što se lagano suše. O, vi ne znate tužnu o smrti trava priču. Zrikavci tužno zriču. Jutros dođose neki divovi kao […]
Krvava bajka
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu, umrla je mučeničkom smrću četa đaka u jednom danu. Iste su godine svi bili rođeni, isto su im tekli školski dani, na iste svečanosti zajedno […]
Čas pre mene
Petooko blistavo prozorsko krilo Zagledalo se u Kolubaru i maljin Dolazak moj od kako se odjutrilo Ceka se ko broj jos nevidljiv u daljinu Na podu stoji naramak slame nove Ima na njoj bar stotinu […]
A i tebe to molim
Ako prva odem, javiću ti javiću ti šta biva kad se brat i sestra i mati i prijatelj polako raziđu i pljusak se kroz rastresitu humku sruči, i treba li se bojati pauka savesti i […]
Desanka Maksimović – biografija
Desanka Maksimović (Rabrovica (Divci) kod Valjeva, 16. maj 1898 — Beograd, 11. februar 1993) je bila srpska pesnikinja, profesorka književnosti i članica Srpske akademije nauka i umetnosti. Desanka Maksimović je bila najstarije dete oca Mihaila, […]