Plašim se kad pomislim
da će doći poslednja nedelja našeg drugovanja.
Znam, biće proleće i sunca žar,
i s bolom ostavićemo na dar
jedno drugom slatka dugovanja.
Znam, cvetaće rumeno dani
poslednje nedelje našeg drugovanja.
Mirno ćemo se pozdraviti;
a nikada nećemo ozdraviti
od čudesnog tugovanja:
Što tih dana da ugledamo ticu srebrnih krila
i šumu u suncu celu;
sto tada baš da nam oči sretnu
onu krunicu cventu radosnu i belu, belu.
Zašto me ne ljubiš, mog života raju? Bez ljubavi časi što da propadaju? Zašto noći čarne u samoći stojiš? Što grudi nemarne sa studenju gojiš? Potamneće lice i te oči crne; ohladneće srce, kad zima […]
Odavno sam, sugrađani čestiti, izmirenja zastavu belu na srce svoje pobola. Sve mi je sad svejedno i ravno do mora; sita sam i mržnja i ljubavi i ćutanja i romora. Za vašu borbu životnu ja […]
Noći u kojima se boriš najbolje su kada je svo oružje upereno na tebe, kad svi glasovi bljuju svoje uvrede dok se san gasi. Noći u kojima se boriš najbolje su kada razum udaraju u […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Lek za dušu….
Njeni su stihovi biseri.
Njena poezija je bogonadahnuta.
Moja omiljena je Čovek.