Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka
u jednom danu.
Iste su godine
svi bili rođeni,
isto su im tekli školski dani,
na iste svečanosti
zajedno su vođeni,
od istih bolesti svi pelcovani
i svi umrli u istom danu.
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu
umrla je junačkom smrću
četa đaka
u istom danu.
A pedeset i pet minuta
pre smrtnog trena
sedela je u đačkoj klupi
četa malena
i iste zadatke teške
rešavala: koliko može
putnik ako ide peške…
i tako redom.
Misli su im bile pune
i po sveskama u školskoj torbi
besmislenih ležalo je bezbroj
petica i dvojki.
Pregršt istih snova
i istih tajni
rodoljubivih i ljubavnih
stiskali su u dnu džepova.
I činilo se svakom
da će dugo
da će vrlo dugo
trčati ispod svoda plava
dok sve zadatke na svetu
ne posvršava.
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu
umrla je junačkom smrću
četa đaka
u istom danu.
Dečaka redovi celi
uzeli se za ruke
i sa školskog zadnjeg časa
na streljanje pošli mirno
kao da smrt nije ništa.
Drugova redovi celi
istog časa se uzneli
do večnog boravišta.
boli .. boli svaka rec, svaki razmak, slovo, svaki novi red, napisan i nenapisan.
boli i boli i ne prolazi bol i kada se sklone reci da se ne citaju..
to su bila deca.. samo deca ..
nekako mi, njihovi potomci iz ovih krajeva sve brze zaboravljamo.. ne pominjemo ih osim na tim mestima gde se to ocekuje ..
deco moja, neporasla, nesazrela, cedna i nemirna .. oprostite ali nismo svi isti .. meni ste zauzeli deo srca i bica i dajete mi snagu da budem bolji jer ste vi bili dobra, cedna i vredna deca iako vas nikada nisam ni cuo ni video.. jer ste deca ..
a o onima koji su umislisli da imaju pravo da vas lise zivota reci cu da pamtim ali ne zaboralvjam i ne prastam njihovim potomcima koji treba da se stide svojih predaka i vise od mene misle na vas .. podsetice ih neko jednog dana..