Stevan Raičković stihovi – Najlepša poezija

Ljudi se bude bez oružja

09/05/2017 prelepapoezija 0

Ljudi ulaze u kuće. Otvaraju kutiju sećanja. Zatvaraju svoje prozore. Onda još malo Kao krišom Gledaju kroz zavesu na asfalt u zaklaćeni krug Bačen sa neke lampe. Iza reke Ljudi ulaze u kolibe od blata […]

Dvojnik

11/07/2015 prelepapoezija 0

On nema oči – al me vavek gleda. Ima za mene uvek reč nemuštu. On prvi šane onu miso suštu Od koje bežim ko od vatre, leda. Kad pođem za njim – osvanem sred blata. […]

Starci na suncu

11/07/2015 prelepapoezija 0

Na malom skveru s dve-tri klupe I s bukom što se slabija čini U sunčano se podne skupe Starci iz kuće u blizini. U kaputima starim mnogo (Jer čemu nov kad dugo traje) Žmire put […]

Podne

06/05/2015 prelepapoezija 0

Po svemu onome kako izgleda Ovo podne je sasvim obično Kao jedna stara pesma: Mali užareni trenutak tačno u sredini između izlaska i zalaska I ništa više. (Ili još samo Pa i to već uzgred: […]

Posle kiše

06/05/2015 prelepapoezija 1

Nisi sam: Pored tebe rastu travke i savijaju se. Tri šiljata lista nešto čudno šume. Skakavac je skočio sa busena na cvet. Otkinut rep guštera je novi stanovnik: Niko sem tebe ne zna da se […]

Tako je dobro biti sam

20/02/2015 prelepapoezija 1

Pođem kroz trave do najbliže padine. Pronađem obli kamen, sednem, pa ćutim. Tako je dobro biti sam: u daljini neko čeka. Zagledam se u sunce i polako žutim. (U glavi dodam: Ispod nogu se igraju […]

Livada

20/02/2015 prelepapoezija 0

U ovoj livadi poznajem ja već mnoge vlati. Juče je ova, u suton, bila travka svijena. Sad ima žute ivice i suve kad ih dirnem. Kad gledam iz daljine u zeleno: ona se sama zlati. […]