Tvoje divne oči sijale su u mraku, gledao sam te ne bi li ti našao neku manu, a ti mi još na duši otvorila ranu.
Mislio sam da sam nedodirljiv dok me nisi dotakla i iščupala srce iz grudi, a sad lutam gradom krijući se od ljudi.
I dalje te tražim, sve me na tebe seća,
Klupa, park, ruže, ne poznajem sebe druže…
Pričam ti o njoj danima znam da te ne zanima
Ali ne mogu sam protiv te sile, ne mogu da zaboravim te oči mile.
A kako sam je samo voleo, čuj mene govorim kao da je prošlo vreme a oluja mi grudi steže postaje sve teže.
Ostavite komentar