Ne mogu više da prepoznam svoju dušu,
Čas je gorka poput pelina,
Čas krhka poput kamilice…
Osmeh mi krasi lice,
Ali iznutra eto plačljivice…
Tugu vole grabljivice,
Zato je krijem vešto,
Prikrivam je smeškom.
Jedino njega neću nazvati greškom!
Jedino ću njega voleti čak i kada mi je duša gorka poput pelina,
Voleću ga i kada je krhka poput kamilice,
Bio je i ostao san jedne devojčice,
Devojčice duboko sakrivene u meni,
Sve oluje me odnose tebi!
Poštovana Ana. Predivne, sve ali mi je ova ostavila najjači utisak. Hvala Vam na predivnim stihovima.
S poštovanjem
Stanojković Igor