Progoni me Demon kroz moja bespuća,
Lebdi oko mene kao vazduh, svuda;
Prodire u srce i razara pluća,
Ispunjava mi dušu čežnjom večnog bluda.
Znajuć da Umetnost ljubav mi je prava,
Uzme katkad oblik divnog ženskog bića,
I pod izgovorom, lažnim, privikava
Moje vrele usne na beščasna pića.
Vodi me daleko od Božjega oka,
Bez daha i lomna, na pučinu sinju
Dosade što zjapi pusta i duboka;
Baca mi u oči smušene od bdenja
Zamazane krpe, rane, golotinju,
Sav jezivi pribor i stroj Uništenja!
U mirisnom kraju kojim sunce žari, Pod purpurnim svodom palmovih stabala, Otkud lenjost plavi oči poput vala Ja videh kreolku još neznanih čari. Bleda joj put žeže; smeđa čarobnica, Dok, visoka, tanka ko lovac korača […]
Dok udišem miris tvojih toplih grudi, sklopljenih očiju, u jesenje veče, ja ponovo vidim te obale sreće gde jednoličnoga sunca oganj rudi; lenjivo ostrvo gde priroda nudi svoje divlje voće i čudno drveće; ljude čije […]
Šarl Bodler (fr. Charles Pierre Baudelaire; Pariz, 9. april 1821 — 31. avgust 1867) je bio francuski pesnik, preteča i utemeljitelj modernizma. Rani život Bodler je rođen u Parizu 1821. godine. Njegov otac, visoki državni […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar