Veze

Priroda je hram gde mutne reči sleću
Sa stubova živih ponekad, a dole
ko kroz šumu ide čovek kroz simbole
što ga putem prisnim pogledima sreću.

Ko odjeci dugi što daljem se svode
u jedinstvo mračno i duboko što je
ogromno ko noć i kao svetlost, boje,
mirisi i zvuci razgovore vode.

Neki su mirisi ko put dečja sveži,
zeleni ko polje, blagi ko oboje,
– drugi iskvareni, pobednički, teži,

što u beskraj šire prostiranje svoje,
kao ambra, mošus, tamjan, raskoš njuha
koji peva zanos čula nam i duha.

Šarl Bodler

Preveo: Ivan V. Lalić

34

2 komentara

  1. Molim vas,
    navedite i ime prevodioca poezije. On je gotovo ravnopravni koautor tih pesničkih remek-dela. U ovom slučaju, to je Ivan V. Lalić. On to zaslužuje.

    • Poštovani Damire,
      U potpunosti se slažemo sa Vama. Pokušaćemo u što skorijoj budućnosti rešiti ovaj propust. Nažalost, poslednjih četiri-pet godina druge obaveze nam ne ostavljaju mnogo vremena da se bavimo sajtom.
      Hvala na sugestiji i na doprinosu za ovu pesmu u vezi sa prevodiocem.

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*