Ti, što si ko ubod igle
Kroz jadno mi srce prošla,
Što si kao da su stigle
Sve vještice ludo došla.
Da mi duh u negve stežeš
I da stvoriš ležaj sebi,
– Bestidnice, što me vežeš
Da me đavo bolje ne bi,
Ni igrača ne bi kocka,
Nit’ se pjanom žeđa gasi,
Nit’ crv tako leš svoj bocka,
– Prokleta, prokleta da si!
Molio sam sve bodeže
Moju da slobodu vrate,
Molio sam se otrove
Kukavstvo da moje skrate,
Al’ svatko mi je rekao
Pun prezira nekog zloga:
Slobodu od ropstva svoga,
Jer za takve nema mira!
Sam si svoju bol skrivio,
Sam bi opet oživio
I ljubio svog vampira!
Ostavite komentar