Žali, Zare, da žalimo kako će se razdvojimo,
ti od mene, ja od tebe, ja će idem na daleko.
Ja će idem na daleko, na daleko belo Vranje,
će se pišem u kumite, u kumite mlad kumita.
Pa će uzmem kralsku sablju i toj kralsko sve oružje,
pa će idem č’k u Pčinju, č’k u Pčinju Prešev-Kazu,
pa će pređem Vardar vodu, Vardar vodu b’š golemu,
će se tepam s tija Turci, s tija Turci Arnauti.
Žali, plači da žalimo k’t će slunce da ogreje,
k’t će slunce da ogreje ti pomisli od Boga je,
ti da znaješ toj je mojo, toj je mojo belo lice,
ti da znaješ toj je mojo, toj je mojo belo lice.
K’t će vetar da poduvne ti pomisli od Boga je,
pa ti rekni toj je moja, toj je moja blaga duša.
K’t će rosa da zarosi ti pomisli od Boga je,
pa ti rekni toj su moje, toj su moje drobne sluze.
Ostavite komentar