Veče je mirno, mesec kroz prozor viri.
Pričaš preopširno kakvi su juveliri
i kakav je prsten na ruku ti stavljen
i kako je saten po meri ti šiven.
Vino se greje, dogorevaju sveće.
Na stolu orhideje i još neko cveće.
Na rubu ti usne razmazan je ruž.
Pred oltarom sutra čekaće te muž.
Još večeras mi daj da te zovem ljubavi.
Sa lica ne skidaj svoj osmeh blistavi,
a sutra se udaj i sve zaboravi,
u melanholiji me ostavi
da se na put u neizvesno spremam
žigosan tobom, a više te nemam.
Oprost ne traži što te toliko volim.
Milost ne tražim i neću da molim.
Ostavite komentar