Primadona za klavirom

Mladen Nestorović

Istrošen sam miris u porama
i zaboravu dat uz prošlo ono.
Talog godina ti u borama.
Koga sada pleniš, primadono?

Elegije mi samo naviru,
ali opet, mom umoru si hlad.
Moj si notni papir na klaviru,
Dezdemona i sav uz nju nesklad,

i Limfa setnih gondolijera.
Večnost je njena tvoja sena.
Laura si iz Kanconijera,
Ofelijo bela, zanesena,

i poslednja reč zadnjega daha,
Lolito, mlada u sva vremena.
Smrt si petrogradskoga monaha.
Evociraš dela nevremena.

Empatija ti u zrnu praha,
ludom dobro, na dar doneseno.
Jezdiš bez savesti i bez straha,
aurelijevska mi opseno.

Mladen Nestorović

1

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*