DUM SPIRO SPERO
(Dok dišem, nadam se – latinska izreka)
Ti si to što jesi.
Istina si
i laž si.
Znam da negde postojiš,
da u nekom dovratku stojiš
i pleniš.
Znam da sa olujom dolaziš
da me na komade iskidaš
i odeš.
A opet, ruke ti pružam.
Nesebično ti se dajem
i ostajem.
Ti sreću nosiš, ti boliš,
i podilaziš, i prkosiš,
lomiš.
Jer ti si to što jesi.
I istina si, i laž si.
Ljubav si.
Tajno moja, zašto noćas ćutiš? A kapela pod prozorom čeka, evo, zacvileće, što već slutiš. Vernost uvek prati laž poneka, lira u glavi premise mrvi. Izdaješ se onom koja nisi, osorno, jako, uz mnogo krvi. […]
Gore, severom, tvojim imenom miriše jorgovan, negovan rukom veštice divljeg plemena s perom grlice u zubima. Vode ledene. Šume sumorne. Ne idi dalje, veštice, ovde rodi me, u gnezdu grlica, u hladnoj noći drugog meseca. […]
Istrošen sam miris u porama i zaboravu dat uz prošlo ono. Talog godina ti u borama. Koga sada pleniš, primadono? Elegije mi samo naviru, ali opet, mom umoru si hlad. Moj si notni papir na […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar