Nadvišeni recital

Mladen Nestorović

Tajno moja, zašto noćas ćutiš?
A kapela pod prozorom čeka,
evo, zacvileće, što već slutiš.

Vernost uvek prati laž poneka,
lira u glavi premise mrvi.
Izdaješ se onom koja nisi,
osorno, jako, uz mnogo krvi.

Recital opet uzdah nadvisi,
i kako bi moglo drugačije?
I treni mi se čine dugima.
Voleo sam kako Petrarka je,
ćuteći o tebi pred drugima.

Mladen Nestorović

2

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*