Tajno moja, zašto noćas ćutiš?
A kapela pod prozorom čeka,
evo, zacvileće, što već slutiš.
Vernost uvek prati laž poneka,
lira u glavi premise mrvi.
Izdaješ se onom koja nisi,
osorno, jako, uz mnogo krvi.
Recital opet uzdah nadvisi,
i kako bi moglo drugačije?
I treni mi se čine dugima.
Voleo sam kako Petrarka je,
ćuteći o tebi pred drugima.
DUM SPIRO SPERO (Dok dišem, nadam se – latinska izreka) Ti si to što jesi. Istina si i laž si. Znam da negde postojiš, da u nekom dovratku stojiš i pleniš. Znam da sa olujom […]
Veče je mirno, mesec kroz prozor viri. Pričaš preopširno kakvi su juveliri i kakav je prsten na ruku ti stavljen i kako je saten po meri ti šiven. Vino se greje, dogorevaju sveće. Na stolu […]
Istrošen sam miris u porama i zaboravu dat uz prošlo ono. Talog godina ti u borama. Koga sada pleniš, primadono? Elegije mi samo naviru, ali opet, mom umoru si hlad. Moj si notni papir na […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar