U zoru napustih grad! Sedeo sam u hladu na obali Dunava.
Julski dan je i sunce je već pržilo. Nebo je bilo proređeno nestalnim oblacima.
Vetar duva na mahove, dok talasi se propinju i udaraju u obalu.
Labudovi i divlјe patke plivaju u blizini obale. Galebovi doleću i nadleću Dunav i ostrvo.
Na obali je čamdžija čekao putnike za prevoz na ostrvo i plažu Lido.
I ja sam odlučio da pređem i zavirim u tu čarobnu divlјinu.
U blizini plaže je bilo nekoliko topola koje su pravile hlad, a između njih su postavlјene klupe i stolovi.
Kratko sam se zadržao na plaži, a onda sam krenuo dalјe drumom.
Drum je vodio duž obale šumovitog ostrva. Stajao sam u hladu na ivici šume otkrivajući tajne na njemu.
Ostrvo je zeleno sa puno divlјeg cveća okolo.
Sa drveća su padale loze divlјeg grožđa i prekrivale grane. Mokra trava je izvirala iz njih.
Vetar tiho pevuši i uzdiše kroz lišće.
Na drveću je bezbroj ptičjih gnezda i ptice na granama cvrkuću.
Pažnju mi privlači bumbar dok rastresa cvet sa ružinog drveta. Pčele su stalno doletale jedna po jedna tražeći slatki nektar.
Obuze me mir i svežina ostrvske divlјine.
Produžih dalјe drumom.
Pored obale je bilo nekoliko drvenih kućica izdignutih na stubovima.
Bilo je dana kada je Dunav znao da nabuja i preplavi ostrvo i zbog toga su kućice izdizane na stubovima.
Zastao sam pored kućica, neko vreme, ne znam zašto.
Drum je prolazio pored amfiteatra.
Nad amfiteatrom su visile grane drveća koje su se nad njim nadvile i pravile hladovinu.
I ja zastadoh nem.
Jedna mlada devojka je recitovala poznate stihove, dok je grupa mladih izvodila predstavu.
Ja se zadovolјno osmehnuh i osetih u srcu dah blagosti.
Stajao sam u senci drveta i osluškivao.
Ona je bila zvezda u pozorištu, a ja samo prolaznik na drumu.
Kosa joj je prekrivala obrve i rukom je stalno pomerala, dok se nežni vetrić igrao sa njom.
Kada je završila, sklopila je knjigu i otišla.
Nestalni oblaci se skuplјaju na nebu.
Vreme je da napustim ostrvo. Vraćam se, natrag, svojim putem.
Ostavite komentar