Pamti ovo i ne zaboravljaj, milo moje.
Kad kap ledene kiše padne na rame tvoje, nije to kiša, znaj.
Behu to suze iz onog oka, oka koje te vide,
od kog se ti onako naivno, devojački postide.
A oko tebe mnogo očiju drugih – plavih, zelenih, smeđih,
skroz nesvesne tvojih ljupkih usana čednih.
Praštaj, praštaj, nisu te videle ne zato što nisu htele.
Ti i ja, dobro znamo da mnogo više one od nas žele.
Ovo oko, znaj, na nebu i sada vidi tvoj sjaj,
večno zahvalno što si mu ti pružila raj.
Ostavite komentar