Bio jednom jedan car…
Bio jednom jedan car,
on je bio neba dar.
Imao je decu lepu
i u narod veru slepu.
Krasila ga sreća, slava,
krotio je tigra, lava,
krotio je talas mora,
plavetnila ranih zora.
Bio jednom jedan car…
Imao je reči zlatne,
u grudima oganj vatre.
Sledio je um i slavu
za narod je dav’o glavu.
Da osvaja zulum to je,
branio je zemlje svoje.
Dade polet carstvu svima,
služio je bogovima.
Bio jednom jedan car…
Sve je divno ko u bajci
posta ponos ocu, majci.
Da se zlo u carstvu stvori
pomogoše tuđi snovi.
Sve komšije, al’ zlotvori,
probudiše neman, alu,
da ukrade ćerku caru.
Razboli se dobri car,
posta zao gospodar.
Bio jednom jedan car…
Ostavite komentar