Čemu meni život ovaj
kada nemam mira,
čemu život i imanje
kad vas zemlja skriva.
Borismo se
teškom borbom
ko lavovi mladi,
borismo se za imanje
i za život jadni.
Ne videsmo
sunca blaga
ni Božjeg hlada,
ne videsmo
sreću svoju,
samo teškog rada.
Šta da radim,
kud da idem,
šta ću jadan sada
ostao sam
sam na svetu
bez brata
bez druga,
sam tumaram
ko po mraku
teturajuć svuda.
Šta je život
šta je muka
šta je teški jad,
to saznadoh
i to vidim sad.
U srcu mi magla crna
u mislima bol…
Otkud ođe ova muka
nigde nikog svog.
Svi odoše i nestaše
da l’ su našli mir
ja to ne znam,
jer sam kažnjen,
ostao sam živ.
Samoća mi dušu grli
uspomena bledi,
srce mi je istrulilo
glava više sedi.
Molim Boga,
sve svece po redu
da me uzmu,
da nestanem,
da ne gledam bedu.
Kako čovek dotle dođe
da izgubi sve,
Bogu dado, mile, drage,
tad i ljubav mre.
Sad se samo Bogu molim,
uzmi me što pre.
Boga slavim, sveću palim
u oku mi suza jača,
nit šta vidim nit šta ima
to je zemlja plača.
Natrag nema,
napred ne znam,
sanjam lelek svoj,
čemu vodi život ovaj,
dragi Boze moj!
Nebo gledam
zvezdu tražim
ko očajni sin.
Sve je prošlo
sve nestalo
osta očaj crn,
zaposeo dušu moju
ko u srcu trn.
Tu se bedan nastanio
takva su mu dela,
ja ne vidim dana bela
niti sunca zrak,
misli mi je obuzeo
strašan, jeziv mrak.
I ne sviće više zora
tako sada biti mora.
Kad ti odu dragi,
živeti se tad ne može
mili Bože dragi.
Sad ostade
samo ono
što ne volim
i zato se Bogu molim.
Da me uzme,
ispuni mi želju setnu,
da mi barem malo nade
ko malom detetu.
Da ne trujem narod ovaj,
ovu zemlju svetu.
Ostavite komentar