Da li seva ili peva
il’ se javlja zora bela,
iz postelje zar se čuje
to se Zorka osmehuje.
Dok joj zora lice svetli
njeno srce njemu leti.
Zagrli ga želja jaka,
to se budi tema slatka.
Zora svetli rajskim sjajem,
on joj svoje srce daje.
Dok napolju zora rudi
njeno srce njega ljubi.
Zora nosi teret dana,
Zorka mora ostat sama.
Dan poziva udarnike
pa polaze, da se pate,
zašto zora mora sići
kad se mora dalje ići.
Zora danu daje krila
to je noću zorka bila.
Sad na zoru mrko gleda
dok o Zorki snove sneva,
steže duplo uspomenu
na grobnicu gleda njenu.
Bog ga zove, dane broji
kad će doći vreme slatko
da bez Zorke ne bi plako.
Zašto žarku ljubav žali
kad ga Zorka i dalje voli.
Zora humku obasjava
i sa Zorkom razgovara,
prenosi mu sve te reči,
ali njega to ne leči.
Ostavite komentar