Po rođenju ne dobismo ništa
ni titulu niti neku paru,
lepota nam nije jača strana
tako beše sve od davnih dana.
Diploma nam ne dođe pod ruku,
samo znamo za seljačku muku.
Naši preci zadobiše slavu
al’ u borbi izgubiše glavu.
U bitkama gde su oni bili
ta se borba završi u krvi.
Sve te bitke i ratovi sveti
ništa dobro neće nam doneti.
Sve te borbe, takva je istina,
svaka bitka odnese bar sina.
U borbi smo postizali slavu
ne znam zašto,
ceo svet nam okretao glavu.
Strahinja nam proslavio ime naše
u to doba mnogi ga se plaše,
zbog junaštva i ljudskih vrlina
na poljani ostade svetinja.
Po istini, bitku izgubiše
ali veliku slavu zadobiše,
silnu mladost tamo ostaviše
u narodu pustoš napraviše.
Istorija mora razumeti
oni neće nikada umreti.
Teške borbe nisu na tom stale,
nove bitke danak uzimale.
Tako osta do današnjih dana
javlja nam se uspomena siva,
krv dedovska stalno nas poziva
da čuvamo što je naše bilo,
svetlo ime čim se proslavilo.
To učimo u životnoj školi
i zato nas niko i ne voli,
teške borbe u srcu nam stoje
naše bitke više se ne broje,
samo teret nekih prošlih dana
još nas peče neka stara rana.
I zato se pokoriti ne sme,
savest čuva glas narodne pesme,
o tom nema razgovora više
tuđa ruka istoriju piše.
Ostavite komentar