Zabrinuto je gledao u njeno lepršavo biće,
odveć nježno.
Odveć ranjivo.
A možda njeno biće ima jednu malešnu korpicu…
A ako je i nema,
možda ima izatkanu torbicu…
Ako nema ni torbicu
možda za pojasom drži bočicu plavoga mehlema
za njegovu isprepadanu dušu;
u tišini je prebirao.
Ako i nema mehlema,
ima prste.
A ako su joj zavezali ruke?
Ima usne.
Ima oči…
I grudi ima,
i sve…
Barem nešto od toliko svoga dobra ima za njega,
branit će ga i zanjihati kad se pogase sve lampe;
u tišini je prebirao.
Ostavite komentar