Čekam nekoga, nešto, u času ovom
Prohladne oktobarske večeri
Koja miriše na vlagu i lišće i zemlju
Čekam, a ne znam šta tačno i zašto mi to treba.
Možda dođe sutra u nedelju.
A možda je nepotrebno i ne želim to
Već dosada prožima telo moje svo
Pa se čini da je bitno kao dah
Da je čudno i nedokučivo i mirisno.
Od toga osećam neki nadolazeći strah.
Od sebe same i misli nekih nepoznatih,
Tajanstvenih, ali ipak bitnih
Jer prožimaju i podsvest i svest i srce.
I čuvaju me od svih duša sitnih.
Da li je važno ili preka potreba nije
Znaću kad nadjem ako nekad dođe,
Šta se iza ovog iščekivanja krije
Šta ove večeri moje telo glođe.
Svesno sa nesvesnim nemilosrdno se bije.
Ostavite komentar