živopis sujete ispisuje vetar mrseći dugu kosu plavu rukopis kiše ostavlja trag na licu i briše se mozaik šminke izbija kolaž sećanja portret pravi se da spava fantazam saputnik buđenja slika nekakav spomenar pokušaja budi […]
Nasloni glavu na grudi selice negde gde su ptice ljubavne pesme zaboravile. Kroz trepavice sipam tugu vejem nesanicu. Treba opojati ćoškove ulica negde gde su ptice ljubavne pesme zaboravile tamo treba otići jer vratiće se […]
Odjekuje budilnik. Praskozorje dok prvi petli teraju zlobnika. Zemljin žar vodi u svetla predvorje i budi nas glasom blagovesnika. Posle gluvog doba noći, obzorje. Sunce magičnom tajnom istočnika razvija zrake kroz noći naborje, pozvano pojem […]
Stih nad tišinom, noćima, stoluje dok su ljubavi bivše ispraćene. Sad kad su tajne noći otkrivene u samoći, još mi nesan čuvstvuje. Zar da prevarom Zvezda boje kuje i mitskog pevača neispevane jambove brani? Ta […]
„Ja volim reč o koju se otimaju dve slike“. Branko Miljković Bdi Euridika dok iščekuje Reči nesnu u Hadu obećane stihe mitskog pevača citirane. Avaj, samo Anđela sen čuvstvuje. Noć će Sonet večnosti da iskuje […]
S pojavom prve zvijezde Misli mi polete tebi. Sav pretrnem Jer te osjećam. Stojiš mi iza leđa, Prsti klize mojim vratom, Golicaš me kosom. Tu si Tu – iza mene. Zažmirim i jasno te vidim: […]
Telefon u meni bubri, Zvokoće slomljeni glas Nad uvalom potoka, A debela bukva nije proljeće, Ni lisičja jama nije život. Srna opalim listom gazi, A ranjeni srndać prestrašen na snježnoj stazi. Zaleđen izvor snagom vri. […]
U davno rosno jutro izgubih olovku. Izgubih olovku na proplanku. Tužan sam prevrtao travke, A gubitak skrih u srce. U ljetno predvečerje izgubih svinje. Sa zebnjom sam lutao šipražjem A strepnju skrih u suze. U […]
Ti si moj san, Rujna zora I sunčan dan, Plavetnilo mora, i nebo vedro, moj pramac i jedro. Budiš me iz noćne more, S osmijehom čitaš moje bore I stiskom ruke Uklanjaš sve moje muke. […]
Doviđenja, Ja idem u život. Što ću u životu? Krećem po jednu bajku iz dječjih snova. U bajci bukti plamen zlato, Leprša prozirna vila dugom kosom. Frkće razjaren vranac. Čarobni zraci igraju kolo. Dvorac od […]
Lišće požutelo, uvelo, slabašno, Jedva se drži na staroj grani, Stanje u umu podjednako strašno Pitajući se, zaista, ko je na čijoj strani. Vetrić duva i nosi sve pred sobom, Kao da želi očistiti i […]
Uvelo lišće šušti pod korakom teškim kao stena, Noge odrvenele idu nekamo Korakom sitnim, pomalo tužnim Svet se priviđa nekako ružnim. Sunce se bojažljivo promanja kroz oblake Namerno sive i tmurne, Svetlosti ima ali je […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP