O Đurđevu, o velikom danu,
kada momci u zoru ustanu,
dobre konje na avliji jaše
znaju divne običaje naše.
Valja jutrom ranak uraniti
na Đurđevdan đurđevak ubrati,
pa ga mladoj momi darivati
ne bi li se moma okitila,
mladom momku osmeh darivala
i u kolu uz lakat mu stala
pa ga divnom pesmom pozivala.
To su naši običaji smeli
koji su nam dedovi preneli ,
da pazimo i sa njima se kitimo
da ih rado u srcu nosimo.
I mi ćemo svom sinu preneti
da bi mogli unuke gledati
kada pođu milo cveće brati.
Đurđevdan je svetac u proleće
kad se prvo pojavljuje cveće
te se bere i u prozor kiti
gde bi mogla devojka usniti.
Da je miris ranom zorom budi
da joj osmeh razveseli grudi.
Tako mladost svecu zahvaljuje
da ublaži Đorđu rane slavne,
što zadobi u dubokom mraku
dok je kopljem ubivao aždahu.
Desnica mu ruka ne zadrhta,
već se čvrsto dohvatila koplja
i u tešku borbu hrabro pođe
da bi život rizikovao Đorđe
i da mladost preko vode prođe.
Ranom zorom kada njemu pođu
sa molitvom Svetom Đorđu dođu.
Okite ga i da dobro shvate
staru slavu svetinji da vrate,
dug slobode Georgiju plate.
Ostavite komentar