Kupiću kutiju i u nju staviti
sve stvari koje bi mogle da se izgube.
Staviću par osmeha i poneku suzu,
svetlosti i boje za tmurne dane.
I par neizgovorenih reči.
Staviću i komad tvoje ljubavi
i parče neba za hladne dane.
Staviću sve što vredi,
zaključati i baciti ključ,
pokloniti majci prirodi,
Anđeoskom vodopadu,
nepresušnom izvoru,
kom ću se vratiti
kada moja duša bude
izgubljenih vrednosti
žedna.
Duša ti je takva da bih je izvadila iz tvog grudnog koša i prišila na levu stranu svoje košulje, noseći je sa ponosom poput ordena, šetajući ulicama našeg malog grada. Duša ti je takva da […]
Nikada na pitanje „Šta želiš da budeš kada porasteš?“ nisam odgovorila „Želim da budem hirurg“, do momenta kada sam poželela usnama tugu sa duše da ti zalečim. Zato ti ljubim leđa i grudi svaki put […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar