Čvorak

Jovan Jovanović Zmaj

Nisam dete, nisam đak,
al’ sam ipak veseljak.
Vid’li ste me po sto puta,
ali nikad zabrinuta.
Ne znam šta su brige, bolje,
ja sam uvek dobre volje.
Rado sam kod ljudi,
vesele sam ćudi.

Ne znam pevat’ baš na note
da se topiš od milote, ali pevam brzo, lako,
sad ovako,
sad onako,
I ko lasta kad cvrgukne;
i ko slavuj kad promukne;
i ko kos,
al’ kroz nos;

i ko čorba kad se srče;
i ko vrata kad zacvrče;
i ko točak kad zaškripi;
i ko lonac kad prekipi.
Vragolan sam od glave do pete,
ta da mi se siti nasmejete.

Imam dara
za pudara,
al’ me ljudi neće,
tu sam loše sreće, –
nađu kakva starca lenja
što se tuda giga, genja,
al’ zagrabi deo;
ja bih grožđe samo jeo,
prodavat’ ga ne bih hteo,
tako mi poštenja!

Skoro ćete berbu brati,
bi l’ i mene hteli zvati?
Evo, reč bih svoju zad’o
da bih doš’o vrlo rado
da pokažem sve što znam.
Zovnite me, de’te, de’te!
Jer ako me ne zovnete,
– doći ću i sam!

Jovan Jovanović Zmaj

4

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*