Takvu pakost, sebičnost i zlo
svet još uvek osetio nije.
Potres kada drhtalo je tlo,
Kad sam đavo počeše da bije.
Osmeh, bistra oka dva,
S pruženom rukom krišom zavija.
Iz lične koristi prijatelja glumi,
Dok zapravo, nož u leđa zabija.
Visok moral – najdublje karakterno dno,
Takav stav i najjačeg prevariti može.
Smej se, dok Strašni sud svima nam se bliži,
Svakom po zasluzi – hvala ti Gospode Bože!
Demonske sile – kolo još uvek voditi neće!
Niste ni svesni šta desiti se može;
Jer od vas samih postoji nešto veće,
Svakom po zasluzi – hvala ti Gospode Bože!
Ostavite komentar