Svakom po zasluzi

Dušan Matko

Takvu pakost, sebičnost i zlo
svet još uvek osetio nije.
Potres kada drhtalo je tlo,
Kad sam đavo počeše da bije.

Osmeh, bistra oka dva,
S pruženom rukom krišom zavija.
Iz lične koristi prijatelja glumi,
Dok zapravo, nož u leđa zabija.

Visok moral – najdublje karakterno dno,
Takav stav i najjačeg prevariti može.
Smej se, dok Strašni sud svima nam se bliži,
Svakom po zasluzi – hvala ti Gospode Bože!

Demonske sile – kolo još uvek voditi neće!
Niste ni svesni šta desiti se može;
Jer od vas samih postoji nešto veće,
Svakom po zasluzi – hvala ti Gospode Bože!

Dušan Matko

1

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*