Bako, stara bako – babuščice mila
Jesi l“ i ti kadgod mala, mlada bila?
Jesi l“ mogla kadgod ispraviti leđa?
Je l“ i tvoja kosa bila kadgod smeđa?
Je l“ i tvoja halja bila kadgod kratka?
Je l“ i tebe kogod zvao: „Dušo moja slatka?“
Je l“ i tebi kogod kadgod “vaku lutku dao?
Valjda se skrhala, pa ti je sad žao?
– Ta zar mora, bako, ostareti svako?
Hoću l“ i ja, bako, ostareti tako?
Moram li zar i ja biti tako seda?
Tako smežurana, zgurena i bleda?
Pa zar tome nema baš nikakva leka?
– Zar se to ne može živeti doveka?
Ostavite komentar