Disident života

Igor Stanojković

Kao da nemam razloga da se budim,
Više ne verujem u dan,
Kao da uzalud se trudim,
I onda brzo vratim se u san,
Mislio sam da posle svega,
Neće mi ništa hvaliti,
Nemam za čime žaliti,
Ali za mene nema bega,
Život mi je maćeha,
Nikada mi majka neće biti,
Uvek će za mene biti lovište,
Od koga se ne mogu skriti,
A ja kao Frankenštajnovo čudovište,
Zauvek prognan od ljudi,
Možda ću konačno naći skrovište,
I više me neće biti.

Igor Stanojković

1

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*