Čedo moje

Nije svetlost svakom ista katkad mrači kad-tad sija ti sad ideš za gomilom dok samoća meni prija. I ta slika o svetlosti katkad mutna kad-tad bistra ti je gledaš tuđim okom pa nam zato nije […]

Potkrala se suza osmehu skrivenom. Uplašena kriknu u predvečerje, kao da je kur’jak juri! Skrila se međ’ prste, drhtave ruke. Milujući pesnikovu dušu blaženstvom besmrtne reči. Stefan Đorđević

Slušanje tvog glasa je zvuk harfe. Tvoj hod je hor anđela. Utvojim prstima čarobni štapići. Šta god dotakneš pretvaraš u lјubav meni nedostižna. Stefan Đorđević