Igor Stanojković poezija
Osuđenik sudi
Prošao sam sve puteve, U paklu, Pakla sve kuteve, I ne razumem, Zašto sam se vratio? Zar nisam dovoljno platio? Rastrgan danima patio, Možda nisam dobro shvatio? Duša mi je dovoljno prazna, Zar hoćete da […]
Korak u prazno
Negde u tom raskoraku, Razgovaram mraku, Moj korak u prazno, Moja večita kazno, Bespuća koje me prati, Koje uvek me vrati, Tamo gde sam stao, Zakoračiti u šta? Nisam znao? Nisam prepoznao? Ponora dubinu, Kao […]
Disident života
Kao da nemam razloga da se budim, Više ne verujem u dan, Kao da uzalud se trudim, I onda brzo vratim se u san, Mislio sam da posle svega, Neće mi ništa hvaliti, Nemam za […]
Jednom i zauvek
Neka… Poteći će i zamrznuta reka, I zalediće se suza u trenu, Obležiti u vremenu trag, Zauvek… Zbog nekog ko bio joj drag, Da… Plakao vrag, I nije skrivao, Zbog koga je suze prolivao, Šta […]