Kad vide srušenu crkvu, il kuću
Iz koje ljudi ko zna gde beže
Ni vrapci više ne cvrkuću
Ko ljudi psuju, ko psi reže
A život troši, vreme kljuca
Uzalud limun sunce greje.
Dživdžan bi mogao da pripuca
I njemu dojadilo sve je
Kad vidi Španca, ili Danca
Ili Amera na svom tremu
vrabac režeći skuplja govanca
da im se potpiše na šlemu.
Gde je ono divno dopče kad je soba bila sopče? I slon kad je bio slonče, a avion — avionče! I miš kad je bio mišče i Niš kad je bio Nišče. Gde je ono […]
Kad bi meni dali jedan dan, ja ga ne bih potrošio sam. Pola dana ja bih dao nekom ko je dobar, a slučajno sam. Igrali bi, pričali bi nešto, trčali bi, skakali bi vešto ja […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar