Bratu Dobrivoju
Što si tužno srce moje
Koji jadi tebe muče
Pa mi kidaš tanke niti
Ko da maljem, nekim, tučeš
Dal’ si tužno zbog brata mog
Pa mi zato srce patiš
I dok tučeš, tako, snažno
Zar ga neću bratom zvati
U tišini groba svoga
Sad on, tamo, večno spava
Da poživi, malo, duže
Nije bio dar od Boga
Zato si mi srce tužno
Pa sad moja duša pati
I dok tiho, negde, plačem
Niko za to neće znati
Kosovske proplanke u zanosu leta Poznate drumove, moje rodno selo Pupoljke rane u jagodi cveta Ovo toplo sunce što me časak srelo Pozdravljam Ognjište staro na kome sam snio Miris zrelog žita, dugo toplo leto […]
Da je meni Da prođem kroz Orlane Preko mosta kamenog Tu ja moram da zastanem Da se divim toj lepoti Kraj jezera predivnog Da je meni Da se popnem Na to drvo visoko I pogledam […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar