Bratu Dobrivoju
Što si tužno srce moje,
koji jadi tebe muče;
pa mi kidaš tanke niti,
ko da maljem nekim tučeš.
Da l’ si tužno zbog brata mog,
pa mi zato srce patiš?
I dok tučeš, tako, snažno,
zar ga neću bratom zvati?
U tišini groba svoga,
sad on, tamo, večno spava.
Da poživi, malo, duže,
nije bio dar od Boga.
Zato si mi srce tužno,
pa sad moja duša pati.
I dok tiho, negde, plačem,
niko za to neće znati.
Dolinom reke zavlada mir, uzdisaji plivaju u duboki vir. Ubojna tuga i tišina se obre, širom polјane sve tiho mre. I reka ova što večno teče, ide u svoje neizbežno veče; i talas onaj koji […]
Domovino moja, oprosti! Oprosti što napustih dom svoj! Znaj da će me to zauvek bosti, što tuđin strašni je čuvar tvoj. Dođoše poput gosta nezvana, da pokvare ovo naše divno leto; da zgaze što se […]
Da je meni da prođem kroz Orlane preko mosta kamenog. Tu ja moram da zastanem, da se divim toj lepoti, kraj jezera predivnog. Da je meni da se popnem na to drvo visoko i pogledam […]
Copyright © 2013 - 2025. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar