Kada bih razmišljala o svetu
U kojem živimo
Setila bih se razloga
Zašto sam plakala na rođenju
Vazduh kradem od sveta
Posmatram svakodnevno ljude
Ali retko viđam čoveka
Udaram barikade duhom
Jer ne nudim ono što žele da čuju
Prolazim etiketirana kroz masu
Bodem oči, uši, osećaš li…
Na zemlji sam kamen spoticanja
Bunt neumornih reči, pljunutih na slobodu
Dok voz obećanja vodi ka svetlu
Mrak sam u tunelu
Da se barem na kratko
Doživi budućnost pre vremena
Objasni me
Zaboravi, Poklonik sam svega Za šta nemaš vid Hladan kao kajanje Pored sebe vidim senku Pore ove kože osećaju Pažnju od pene Zaostali smo u evoluciji Kao da naša ljubav treba Podmlađivanje Gone me pitanja […]
Grešan sam Pred Bogom, pred ljudima, pred svetom Da nisam tako grešan Čovekov smisao u meni bi nestao Šta bi bilo sa praštanjem? Gde bismo sakrili pokajanje? Na čijoj koži bismo učili? Sve ono od […]
Jesen u mislima uveliko cveta Koga briga šta nanosi bore ovom licu Razuzdano vreme ore nove brazde Govorili su stari „koža sve pamti“ Žigosano telo prelijem medom Pozdravim stariju sebe za još jedno jutro Da […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar