Marija Radović pesnikinja
O prolaznosti
Nedostaješ među ljudima Samom sebi Odbačena senko Pod veštačkim svetlom Navečerje razdanjuje Misli čovekove proste Krčag pun grehova U grču ruke Ljudska ti nemoć hrli Očima ka plavom bezdanu Ponizna spram smrti života Molitvom vapeći […]
Iz ove kože
Kada bih razmišljala o svetu U kojem živimo Setila bih se razloga Zašto sam plakala na rođenju Vazduh kradem od sveta Posmatram svakodnevno ljude Ali retko viđam čoveka Udaram barikade duhom Jer ne nudim ono […]
Preobražaj
Jesen u mislima uveliko cveta Koga briga šta nanosi bore ovom licu Razuzdano vreme ore nove brazde Govorili su stari „koža sve pamti“ Žigosano telo prelijem medom Pozdravim stariju sebe za još jedno jutro Da […]