Zamahni snagom duha i vere,
polako, polako, pa da vidiš sam,
u koraku svakom, i svaki greh se pere,
zamahni još jače, napadni tu plam.
Ne zaboravi zlato, Kog u srcu nosiš,
i snagu tog izvora sa kojeg vodu piješ,
u ropstvu si slobodan u tamnici sjajan,
u smrtnom se telu, besmrtnošću miješ.
Vidiš li srećo, snagu toga krsta,
kad sa neba siđe pogled drugog kroja,
živi verni narode, istinu svedoči,
smiri se, i znaj, da pobeda je tvoja!
U prostoti mudar, u slabosti snažan,
i gle svete maleni – koliko si lažan!
Ranije si umeo drugoga da ružiš,
dok nisi lažnom pepelu, prestao da služiš.
Sruši volju svoju, napadni jako sebe,
samo na taj način niko neće tebe.
Ne može ta nevolja da ovlada tobom,
svaki put ti uzmi pa rvi se sa sobom!
Odrekni se sveta da vidiš što je mali,
titula do titule a svi pred Bogom pali.
Osetićeš tada besmrtnosti silu,
izbaci sad iz sebe tu svetsku ranu gnjilu.
Zapamti mili dobro, na kom putu stojiš,
Onog što te stvorio, Njega treba da se bojiš!
A sve ovo drugo, to su senke blede,
što zemaljsku slabost jedna drugoj slede.
CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.163.41-1 ВЕСНИЋ, Татјана, 1988- Свет / Татјана Веснић. – 1. изд. – Београд : Солвион, 2024 (Земун : Бирограф). – 57 стр. : ауторкина слика ; 21 cm Тираж 300. ISBN 978-86-82786-00-9 COBISS.SR-ID 154318601
Ostavite komentar