Zvone zvona, liturgija.
Pričest, Božic, Sveti dan.
Bog nas gleda sa nebesa.
Poručuje: „s’ vama sam!“
Živa slika Isusova,
vera Srbe okupila.
Sa ognjišta vatra gori,
Kosovom se pesma ori.
Uvek bilo, uvek biće,
za Vaskrse, za Božiće!
Miloš, Lazar, Sveta glava,
za junake večna slava.
Gračanica, srpska kuća,
kroz vekove, kroz bespuća,
dočekuje i ispraća.
Kao majka grli, voli.
I Bogu se večno moli.
Za krst časni i slobodu,
verno služi svome rodu.
Iz porte se pesma čuje,
tamjan sveti zamirisa.
Sveće gore u rukama,
kao vatra plamti želja,
da se trese zemlja cela,
Dve se munje sastaviše,
Na nebu se krst pojavi,
Zagrmiše svi u trenu
Dogodine u Prizrenu.
Kosovo je Jerusalim,
Kosovo je srpska Sparta.
Nema Srba bez Kosova,
To je naša lična karta.
To je naša sveta zemlja
krvlju srpskom natopljena,
Božurima zasadjena!
Svaki božur, jedan junak
Živi dokaz kad se svakom
Ko u snegu pozn’o trag
Vuk Branković Bajazitu
A Obilić Bogu drag
Svi sinovi srpskog soja
sećaće se ljutog boja.
Sa Kosova vaskrsnuše
I na nebo se vinuše.
Junak veći od junaka.
Svoju veru ne dadoše.
Za reč svoju poginuše.
Stoje z’desne strane Hrista,
i krste se sa tri prsta.
Pa u mraku sada svetle,
ko dragulji srpske vere.
Da se priča da se poje,
od Isusa, do Kosova.
Uvek bilo, uvek biće,
Za Vaskrse, za Božiće.
Miloš, Lazar- sveta glava
Za junake večna slava!
Ostavite komentar