Kao zlatne toke krvlju pokapane,
Dole pada sunce za goru, za grane.
I sve nemo ćuti, ne miče se ništa,
Ta najbolji vitez pade sa bojišta!
U srcu se život zastrašenom taji
Samo vetar huji… To su uzdisaji…
A slavuji tiho uz pesmicu žale
Ne bi li im hladne stene zaplakale.
Nemo potok beži – ko zna kuda teži?
Možda grobu svome – moru ‘lađanome!
Sve u mrtvom sanu mrka ponoć nađe,
Sve je izumrlo – sad mesec izađe!…
Smrtno bleda lica gore nebu leti…
Poginuli vitez… eno se posveti!…
Padajte, braćo! Plin’te u krvi! Ostav’te sela, nek gori plam! Bacajte sami u oganj decu! Stresite s sebe ropstvo i sram! Ginite, braćo, junaci, ljudi! Za propast vašu svet će da zna… Nebo će plakat […]
Ranjen soko razgovara, A sluša ga cvet — Mirisom bi iz nedara Da okadi svet: „Sloboda je lepa deva Ko najlepši san, Puna milja i osmeva Kao dobar dan. Slobodi te srpskoj dajem, Njen je […]
Mnogi me je dosad zapitkivō: Sa čega sam srca obolela? Sad nek znade moja družba cela: Rana j’ ljubav, što sam od njih skrivō. Tebe ljubim, čedo ponošljivo, Ti si rane srcu mi nanela. Pa […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar