Sanjao sam muziku neku,
ali u ljudskom obliku
kao pamuk belu i meku,
nalik njenom lepom liku.
Lepa i osećajna kao ona
raznežila me i izludila,
malo sam je utišao
da me ne bi probudila.
Bila je plava kao oči njene
pa se prelivala kao duga
u najlepše svilenkaste boje,
kao do sada ni jedna druga.
Pa utihne i zatreperi u ritmu
i zaviori kao njena kosa plava,
kao trepavice očiju njenih,
kao nežna zelena trava .
Okrene se levo, pa desno
i zavrti kao čigra.
Probudih se nasmejana lica,
a srce mi još uvek u tom ritmu igra.
Ostavite komentar