Jesen zgažena sedi na obrazu osušenog lista kestena
Pucketa poslednja želja iz očiju nabreklih pogleda
Ko je osudu bacio u zubima ciče zime
A sneg paperjem Pokrio penušave rime
Ne postojiš u pahulji koja stidljivo plešući kvasi moje lice
Ne traži me u poju smrznute ptice
Pognuta glava tišinu guta
odlazi korak, gubi se poslednja minuta,
Ne traži me, dok izmaglica navlači srebrno inje
na naše davno izgubljene snove
Nekoć bejah ti mirisni jastuk, posuto smilje
čemerne stižu godine nove….
sve prestaje u okrilje prošlosti se zove..
Ne traži me u bespuću zavejanom bivši postoje..
Ostavite komentar